 |
 |
 |
 |
 |
Počele smo sa radom krajem 2003.godine kao škola plesa “Makris”. Školu smo tada osnovale Maja Filipović i ja, Kristina Petrović, i uspesno smo saradjivale cele četiri godine. U tom vremenskom periodu smo bile organizatori i učesnici raznih plesnih manifestacija i kao škola osvajale prva mesta u ovoj discipline na raznim takmičenjima u zemlji. Gostovale smo u najprestižnijim hotelima u zemlji i na prostoru bivše Jugoslavije. Bile smo sagovornici u raznim edukativnim emisijama i emisijama zabavnog karaktera, kako u Srbiji tako i van nje. Davale smo brojne intervjue u cilju poboljšanja slike o Orijentalnom plesu na nasem podneblju. Saradjivale smo sa brojnim ambasadama na projektima različitih karaktera. Plesno smo obrazovale više od 700 ženskih osoba u uzrastu 5-70 godina. Držale smo razne radionice i školu plesa po celoj Srbiji, i van nje, saradjivale sa raznim firmama držanjem časova plesa ili teoretskih predavanja za pripadnice lepšeg pola.
Organizovale smo obuku instruktora u okviru škole „Makris“ i oformile vrlo kvalitetan tim instruktora od kojih su mnoge nastavile saradnju sa nama, a neke uspešno organizovale svoju školu plesa. Organizovale smo humanitarne nastupe i odazivale se na pozive takvog karaktera i kao krunu rada napravile smo plesnu predstavu „Meseceva arabeska“
Permanentnim usavrsavanjem na raznim seminarima od Turske do Indije, kao i analizom etno igara i folklora na podrucju nase zemlje i Balkana, dosle smo do zakljucka da je drustvo u kome zivimo nedovoljno informisano o ovoj oblasti i da ne poseduje adekvatno znanje o orijentalnom plesu, kao i njegovom uticaju na nasu kulturu i umetnost. Tako da smo kontaktirale sa raznim etnomuzikolozima, konsultovali se i dalje vrsimo istrazivanja i radimo na tome da ples prikazemo kao cistu umetnost, kao sto i jeste.
Od decembra 2007. smo dve samostalne skole plesa „Paso de fuego “ i „Vitsaveja“ koje nastavljaju da i dalje saradjuju, ali rastu i razvijaju se nezavisno jedna od druge. Mi kao „Vitsaveja“ imamo nove projekte i ideje komercijalnog i humanitarnog karaktera i uverene smo da ovaj ples moze samo trudom, upornošću i jakom voljom da dobije mesto koje zaslužuje.
 |
 |
 |
 |
 |
 |